Vreme kada je fudbal bio u Superligi, ženski rukoment u Prvoj ligi, košarka u KLS-u, muška, ženska odbojka i muški rukomet na zavidnom nivou.

Inđija je imala Sportski Centar za sportiste koji su dolazili da igraju u našem gradu, politika je bila usmerena ka promociji Opštine kroz sport.

Železničar je nakon jedne sezone ispao iz KLS lige, promenila su se čak tri trenera.

Posle prvih 7 kola Smiljanić dobija otkaz, a Ivica Mavrenski ga nasleđuje. Međutim ni on se nije zadržao do kraja sezone, poslednjih nekoliko kola trenersko mesto zauzima Vinko Bakić.

Za našu ekipu je nastupao Aleksandar Smiljanić koji je kao igrač nastupao za Partizan i osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu.

Tokom sezone u našu ekipu je kao pojačanje stigao Nenad Čanak, takođe bivši reprezentativac i kapiten Partizana.

Bojović je iz Železničara prešao u Grčki PAOK.

Inđiju je tresla sportska groznica publika je uživala gledajući majstore u različitim sportovima.

Za to vreme naše mlade generacije su trenirale po okolnim selima ili završavale na tribini gledajući profesionalce, jer je sport služio za promociju a ne za razvoj mladih.

Naš klub je posle ove sezone upao u finansijske probleme, prljav veš je počeo da se iznosi u javnost, izgubljene su mnoge mlade generacije, podele koje traju do danas, a ono sto je najtužnije deca koja dolaze ne osećaju pripadnost prema klubu.